Ovde će biti navedeno šta predstavlja

zamena osigurača

, odnosno šta je funkcija osigurača. Kako mu sam naziv govori, osigurač za funkciju ima da osigura električnu mrežu i potrošače od prejake struje. Tačnije, u okviru električne instalacije, tj elektičnog kola od izvora električne enegije, do potrošača i nazad, osigurač je dizajniran da bude najslabija karika u lancu.

Električna instalacija se uvek projektuje da kroz nju može teći struja određene jačine, te jačina osigurača je ista ili određenog procenta manja od propusne moći instalacije.

Tako, ako kroz nepredviđene okolnosti ili kvar instalacije ili potrošača dođe to toka struje veće jačine od projektovane, topljivi osigurač pregori, odnosno automatski osigurač prekine električno kolo i time obezbeđuje da ostali delovi električne instalacije ne budu kompromitovani (usled toka prejake struje dolazi do zagrevanja i nagorevanja provodnika i izolacije, deformacije kontakata, topljenja plasičnih komponentni i slično).

Svaki osigurač u kući se postavlja u

električni orman

ili je postavljen u razvodnu tablu (spratna

razvodna tabla

).Osigurači se za upotrebu u domaćinstvima prvenstveno dele po dve osnove. Po tipu osigurača i jačini osigurača.

Po tipu, osigurače delimo na

keramičke osigurače

ili

topljive osigurače

koji se viđaju u domaćinstvima već dugi niz decenija i automatske umetke i

automatske osigurače

dalje dole bolje objašnjeni. Oni su u periodu od 1950-tih bili jedino tehničko rešenje i karakteriše ih topljivi umetak, koji u svom jezgru poseduje topljivu metalnu nit, obloženu kvarcnim peskom koji za funkciju ima hvatanje električnog luka pri pregorevanju niti. Keramički osigurači se tako nazivaju i zbog činjenice da su primarni nosač osigurača i kapica koja nosi umetak izrađeni od keramike, kao i samo telo umetka. Kod ovog tipa, zamena osigurača se sastoji u odvtranju kapice, vađenju i stavljanju novog keramičkog umetka i ponovnom zavrtanju kapice osigurača.

Kao nastavak razvoja osigurača, bili su proizvedeni automatski umetci koji su po veličini i formi odgovarali keramičkim osiguračima, sa razlikom da je topljiva nit zamenjena bimetalom i da se osigurač nakon aktivacije i prekida strujnog kola mogao ponovno aktivirati pritiskom prsta. Ovde kada dođe do aktivacije osigurača usled protoka prejake struje, bimetal izbaci plastički elemet, te je za reaktivaciju dovoljno pritisnuti plastični element nazad u prvobitan položaj unutar tela osigurača. Kod potpunog kvara i permanentnog gubitka funkcije za ovaj tip osigurača, zamena osigurača predstavlja odvrtanje samog tela osigurača i stavljanje novog ispravnog tela u ležište.

Poslednje i aktuelno rešenje su automatski osigurači u novom tipu kućišta koji se direktno montiraju na razvodnu šinu u okviru električnog razvodnog ormana. Dovodni fazni provodnik se direktno uvodi u osigurač sa donje strane, i odvodni fazni provodnik ka potrošaču se također direktno uvodi sa gornje strane osigurača. Tako struja može teći, odnosno biti prekinuta ručnim aktiviranjem osigurača ili ako je jačina struje bila veća od projektovane ili željene jačine, osigurač će se kako mu i sam naziv naznačuje, automatski prekinuti strujno kolo i tok struje. Zamena osigurača ovog tipa nije jednostavna kao u predhodna dva slučaja i više detalja o proceduri možete pročitati OVDE

Za podelu po jačini, može se navesti da se za domaćinstva upotrebljavaju osigurači od 6A (ampera), 10A, 16A, pa sve do 40A, kako na razvodnoj tabli na spratu ili u stanu, tako i na glavnom dovodnom kablu pre

električnog brojila

.
Osigurači od 10A se prvenstveno koriste za ograničenje maksimalnog toka struje za rasvetu, dok se osigurači od 16A koriste za generalnu upotrebu, kao što su Šuko II monofazne utičnice, napajanje bojlera preko indikatora za kupatilo (potrošače u kupatilu), napajanje veš mašine, kao i Šuko III trofazne utičnice (za svaku od tri faze primenjuje se po jedan osigurač od 16A).

Ugradnja osigurača

veće jačine od 25A i više, se prvenstveno vrši za napajanje električnih kotlova u kući ili poslovnim prostorijama, bojlere velikih zapremina 200 litara i više, kao i protočnih bojlera.

Za napomenuti je, da se u domaćinstvima i poslovnom objektima koristi monofazni i trofazni sistem napajanja i sasmim tim vrsta kablova. Tačnije, monofazni sistem se sastoji od jedne (mono) faze, dok ujedno kabl sadrži tri provodnika. To su fazni provodnik, nulti provodnik (takozvana "nula") i provodnik za uzemljenje (takozvana "zemlja").
Kod trofaznog sistema primenjuju se tri fazna provodnika i ponovo nulti provodnik i provodnik za uzemljenje (dodatni naziv je i provodnik za zaštitu instalacije, aparata i korisnika od kratkog spoja) koji štiti od slučaja da kućišta aparata budu dovedena pod napon sa faznog provodnika. Dakle monofazni kabl sadži tri provodnika, a trofazni kabl sadrži pet prvodovnika.
Terminološki postoji i dvofazni sistem, sa dva fazna provodnika, ali se suštinski za opšte primene on ne koristi i ne instalira u objekte. Prvenstveni razlog je pojednostavljenje same instalacije u objektima (manje vrsta sistema), dok za potrebe korišćenja dve faze se jednostavno koristi trofazni sistem i kablovi, ali su samo dve faze od tri spojene na električni potrošač.

Zamena osigurača je najčešće jednostavna aktivnost, koju korisnici najčešće nazivaju "popravka struje" (iako je pravilan naziv "ponovno uspostavljanje električnog napajanja"), dok se u određenim slučajevima zahteva poznavanje elekrotehničih standarda, pa čak i stručna osposobljenost.

Zamena osigurača keramičkog tipa obuhvata odvtranje kapice koja u sebi sadrži topljivi umetak, vađenje pregorelog umetka i stavljanje novog. Ovde je od važnosti zameniti osigurač pregoreli za novi identične jačine, jer u suprotnom, osigurač veće jačine ne može leći u nosač osigurača koji pak u sebi sadži "koder"

jačine osigurača

, odnosno dodatni keramički prsten sa otvorom prečnika koji odgovara prečniku vrha topljivog umetka koji se stavlja. Time je osigurano da korisnici ne mogu nehotice staviti osigurač veče propusne jačine struje i time kompromitovati električnu instalaciju koja je dimenzionisana za struje odeđene amperaže.
Pažnja !
Na terenu se na našim prostorima često viđa da korisnici samoinicijativno otvaraju telo topljivog osigurača i stavljaju tanke žičice (licne) iz rastavljenog licnastog kabla, tj sami menjaju osigurače, bez detaljnih informacija može li se i kako zameniti osigurač u spostvenoj režiji. Takvo postupanje Električari Beograd apsolutno ne preporučuju, jer se za samoinicijativno stavljene licne ne zna ukupna propusna jačina struje, na kojoj jačini struje dolazi do pregorevanja osigurača, tj lice, i nadasve korisnici ne vraćaju nazad kvarci pesak iz tela osigurača koji je ispao prilikom prvobitnog otvaranja samog tela. Kvarci pesak je od velikog značaja za "hvatanje" električnog luka koji nastaje u trenutku pregorevanja osigurača.

Automatski osigurači u formi keramičkih osigurača se menjaju samo u slučaju kad dođe do kvara samog osiguračkog elementa i bimetala, dok u slučaju preopterećenja, bimetal prekine strujno kolo i pomeri kontrolni taster u izbačen položaj. Za uspostavljanje toka struje, dovoljno je pritisnuti kontrolni taster u ubačeni položaj. Zamena osigurača kod potpunog pregorevanja, dovoljno je odvrnuti telo iz ležišta - nosača osigurača i zavrnuti nazad novi.

Automatski osigurači nove forme su najaktuelnije rešenje i pružaju najjednostavniju kontrolu stanja osigurača, kao i ponovno uspostavljanje strujnog kola. Međutim u slučaju kvara samog osigurača, neohodna je stručna osposobljenost da se obavi zamena osigurača, poznavanje elektrotehničkih standarda, gašenje električnog napajanja na glavnom prekidaču ispred električnog brojila, otpuštanje razvodnog češlja sa ulaznog priključka i drugo. Inače, pri običnoj aktivaciji, dovoljno je samo podići polugu osigurača za njegovu re-aktivaciju i ponovno uspostavljanje toka električne energije.
Ugradnja osigurača u nove i postojeće razvodne table uvek iziskuje stručnu osposobljenost i sprovođenje identičnih koraka kao u predhodnom pasusu.

Pored celog niza tehničkih svojstava i karakteristika koje osigurači poseduju, za upotrebu u domaćinstvu i manjim poslovnim objektima dodatno se izdvaja svojstvo brzine reagovanja na koje treba obratiti pažnju kod zamene osigurača (tačnije brzina je treća karakterestika od većeg značaja za upotrebu u kući, ali je svakako važna u svim primenama).

Brzi osigurači

su dizajnirani da reaguju izuzetno brzo u svega nekoliko milisekundi i pri protoku struje koja je vrlo blizu ili jednaka deklarisanoj snazi osigurača prekinu strujno kolo. Ovaj tip osigurača je namenjen za osetljive tipove uređaja, kao što su računari, sistemi video nadzora, labaratorijska oprema i drugo.

Tromi osigurači

su pak osmišljeni da reaguju sa određenim zakašnjenjem, kako bi se prevazišao problem aktivacije osigurača kod kratkotrajnih opterećenja koja su ista ili malo veća od deklarisane snage osigurača. Primena je najučestalija kod elektromotornih uređeja kao što su hidroforske pupme, kotlovi za centralno grejanje na električnu energiju, šporeti, bojleri i slično. U domaćinstvima ovaj tip osigurača je najčešće korišćen.

Funkcionisanje osigurača je važno razumeti, kako za topljive / keramičke osigurače, tako i za automatske osigurače.

Korisnici time mogu sagledati okolnosti pod kojima se osigurač aktivira ili pregoreva i korigovati mesta priključenja potrošača i nivo potrošnje po osiguračkom mestu u razvodnoj tabli ili električnom ormanu gde je postavljeno električno brojilo.

Tako, osetljivi uređanji se mogu priključiti na utičnice koje su osigurane brzim osiguračima, na primer od 16A, dok grejna tela kao TA peć ili bojler se mogu priključiti na trome osigurače, također od 16A jačine. Zamena osigurača brze za trome i obrnuto se može sprovesti i naknadno, a pošto se definišu vrste potrošača.

Montaža osigurača

i odabir jačine osigurača može biti vođena sledećom kratkom listom prema vrsti potrošača:

6 A - zvono ili interfon
10 A - rasveta, plafonjera, luster
16 A - šporet, bojler, pegla, usisivač, frižider, TA peć
25 A - protočni bojler, električni kotao za etažno grejanje

Dodatne informacije šta obuhvata